Традиционални процес производње проводника од алуминијумске легуре отпорне на топлоту првенствено укључује кораке као што су топљење алуминијума, рафинација у пећи, рафинација у линији, континуирано ливење и ваљање, извлачење жице и упредање.
2024. године, истраживачки тим на челу са професором Ли Зхенхуа са Универзитета науке и технологије у Кунмингу, у сарадњи са Универзитетом Беиханг, предложио је нову методу за ефикасно побољшање и електричне проводљивости и чврстоће проводника од алуминијумске легуре отпорне на топлоту у условима индустријске производње. Језгро ове методе укључује рафинацију зрна легуре континуираним ливењем и ваљањем, коришћењем третмана прекомерног старења да би се олакшало потпуно таложење растворених атома цирконијума (Зр) – чиме се повећава електрична проводљивост – и коришћење хладног извлачења да би се постигло јачање деформације. Кроз овај процес, тим је успешно произвео проводнике од легуре алуминијума са затезном чврстоћом од 195 ± 2 МПа, електричном проводљивошћу од 61,1% ИАЦС и стопом задржавања чврстоће од 94% након што су држани на 280 степени један сат постављајући нови стандард перформанси за индустријску производњу.
Други напредни приступ укључује специфичне композиције легура (укључујући елементе као што су Фе, Ер, Зр, Ла и Це) и подвргавање шипки добијених континуалним ливењем и ваљањем високотемпературној топлотној обради на 350–420 степени током 30–50 сати. Овај процес даје проводнике са чврстоћом једне жице већом или једнаком 170 МПа и електричном проводљивошћу већом или једнаком 61,5% ИАЦС.
За легуре Ал-Зр-Сц, које нуде супериорне перформансе, истраживања показују да процес обраде који се састоји од брзог очвршћавања, вруће деформације, старења и хладног извлачења може ефикасно да утиче на јачање границе зрна, јачање падавина и јачање дислокација. Ова комбинација резултира проводницима који постижу оптималну равнотежу чврстоће, електричне проводљивости и отпорности на топлоту.